Ugroženost motociklista u saobraćaju.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, mopedisti i motociklisti su proglašeni ranjivim kategorijama učesnika u saobraćaju. To znači da je, prilikom učešća u saobraćajnoj nezgodi, velika verovatnoća da će oni biti povređeni, u odnosu na verovatnoću da oni povrede drugog učesnika u saobraćaju, odnosno kada ove kategorije vozila učestvuju u saobraćajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih lica, lica koja se prevoze tim kategorijama vozila su najčešće ta koja pretrpe smrtne posledice.

U skoro svakoj desetoj saobraćajnoj nezgodi sa poginulim licima učestvovao je motorni dvotočkaš – moped ili motocikl. Vozači i putnici na mopedima čine oko 2%, a vozači i putnici na motociklima oko 7% od ukupnog broja poginulih lica u SN, na godišnjem nivou.

Indeks ranjivosti

Indeks ranjivosti za mopediste se uglavnom povećava sa godinama starosti istih i najviši je za starosnu kategoriju preko 65 godina starosti i iznosi 4,2. Posmatrajući po starosnim kategorijama indeks ranjivosti za motocikliste znatno osciluje i najviši je za starosnu grupu motociklista od 55-64 godine (8,1) i starosnu grupu motociklista od 20-24 godine (5,8) (Grafikon 1). *Indeks ranjivosti lica starosti od 20 do 24 godine u svojstvu motociklista je više od tri puta veći od indeksa ranjivosti vozača i putnika putničkih automobila, odnosno više od tri puta češće smrtno stradaju kada učestvuju u saobraćajnim nezgodama.

Grafikon 1 - Indeks ranjivosti: Pokazuje broj poginulih na 100 nastradalih lica u saobraćajnim nezgodama, po kategorijama učesnika i starosnim grupama, za period 2015-2017. godinaGrafikon 1 – Indeks ranjivosti: Pokazuje broj poginulih na 100 nastradalih lica u saobraćajnim nezgodama, po kategorijama učesnika i starosnim grupama, za period 2015-2017. godina

Javni rizik stradanja

Kada se posmatra javni rizik stradanja mopedista u saobraćajnim nezgodama, po starosnim kategorijama, može se uočiti da je rizik smrtnog stradanja mopedista u saobraćajnim nezgodama najveći za starosnu grupu mladih, uzrasta 20-24 godine (Grafikon 2). *Rizik smrtnog stradanja mopedista starosti od 20-24 godine je skoro dva puta veći od prosečnog javnog rizika smrtnog stradanja mopedista svih starosnih doba, koji iznosi 1,7.

Grafikon 2 - Prosečne vrednosti javnog rizika stradanja mopedista, po starosnim kategorijama, na 1.000.000 stanovnika, za period 2015-2017. godinaGrafikon 2 – Prosečne vrednosti javnog rizika stradanja mopedista, po starosnim kategorijama, na 1.000.000 stanovnika,
za period 2015-2017. godina

Takođe, rizik stradanja motociklista u saobraćajnim nezgodama, je isto kao kod mopedista najveći za starosnu grupu mladih, uzrasta 20-24 godine (Grafikon 3). *Rizik smrtnog stradanja motociklista starosti od 20-24 godine je više od tri puta veći od prosečnog javnog rizika smrtnog stradanja motociklista svih starosnih doba, koji iznosi 5,5.

Grafikon 3 - Prosečne vrednosti javnog rizika stradanja motociklista, po starosnim kategorijama, na 1.000.000 stanovnika, za period 2015-2017. godinaGrafikon 3 – Prosečne vrednosti javnog rizika stradanja motociklista, po starosnim kategorijama, na 1.000.000 stanovnika, za period 2015-2017. godina

Trend broja saobraćajnih nezgoda i nastradalih mopedista i motociklista

U periodu od 2015-2017. godine se dogodilo 165 saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima sa motorizovanim dvotočkašima, od čega 36 sa mopedom i 130 sa motociklom. U posmatranom periodu prosečno je poginulo 12 mopedista, odnosno 39 motociklista, na godišnjem nivou. Zbirno gledano, broj saobraćajnih nezgoda sa učešćem motorizovanih dvotočkaša i broj nastradalih mopedista i motociklista se nije značajno menjao u periodu, od 2014. do 2017. godine (Grafikon 4 i Grafikon 5).

Grafikon 4 – Trend broja saobraćajnih nezgoda sa nastradalim motorizovanim dvotočkašima, u periodu od 2012-2017. godineGrafikon 4 – Trend broja saobraćajnih nezgoda sa nastradalim motorizovanim dvotočkašima,
u periodu od 2012-2017. godine

Grafikon 5 – Trend broja poginulih i povređenih motorizovanih dvotočkaša, u periodu od 2012-2017. godineGrafikon 5 – Trend broja poginulih i povređenih motorizovanih dvotočkaša,
u periodu od 2012-2017. godine

Kada se posmatraju mopedisti uspostavljen je blagi trend smanjenja broja saobraćajnih nezgoda sa njihovim učešćem i broj poginulih i povređenih mopedista (Grafikon 6 i Grafikon 7).

Grafikon 6 – Trend broja saobraćajnih nezgoda sa nastradalim topedistima, 2012-2017. godinaGrafikon 6 – Trend broja saobraćajnih nezgoda sa nastradalim mopedistima, 2012-2017. godina

Grafikon 7 – Trend broja poginulih i povređenih topedista, 2012-2017. godinaGrafikon 7 – Trend broja poginulih i povređenih mopedista, 2012-2017. godina

Broj saobraćajnih nezgoda sa učešćem poginulih i povređenih motociklista osciluje kroz godine. U 2017. godini broj saobraćajnih nezgoda sa poginulim motociklistima, u odnosu na 2016. godinu, povećao se za 6% (Grafikon 8), dok je broj poginulih porastao za 10% (Grafikon 9)

Grafikon 8 – Trend broja saobraćajnih nezgoda sa nastradalim motociklistima, u periodu od 2012-2017. godineGrafikon 8 – Trend broja saobraćajnih nezgoda sa nastradalim motociklistima, u periodu
od 2012-2017. godine

Grafikon 9 – Trend broja poginulih i povređenih motociklista, u periodu od 2012-2017. godineGrafikon 9 – Trend broja poginulih i povređenih motociklista, u periodu od 2012-2017. godine

Ko je bezbedniji u saobraćaju, moped ili motocikl?

U ukupnom broju saobraćajnih nezgoda mopedi i motocikli učestvuju u više od 10% saobraćajnih nezgoda, od čega mopedi učestvuju u preko 2%, a motocikli u 8% od ukupnog broja saobraćajnih nezgoda. U saobraćajnim nezgodama sa nastradalim licima, u kojima su učestvovali motorizovani dvotočkaši, u 45% slučajeva učestvuje moped (22% SN POG, 46% SN POV), dok u 55% slučajeva učestvuje motocikl (78% SN POG, 54% SN POV) (Grafikon 10). Kada se uzme u obzir učešće, tj. ukupan broj registrovanih motocikala u odnosu na ukupan broj registrovanih mopeda, može se zaključiti da motocikli imaju preko dva puta veći rizik učešća u saobraćajnim nezgodama sa poginulim licima nego mopedi. U 2015. godini saobraćajni rizik stradanja, kao odnos broja poginulih na 10.000 registrovanih vozila, za motocikliste (7,37) bio je preko tri puta veći, a za mopediste (5,24) dva puta veći od prosečne vrednosti (2,62) izračunate u odnosu na sva vozila ukupno.

Grafikon 10 – Učešće mopeda/motocikala u ukupnom broju saobraćajnih nezgoda sa nastradalim licima, u kojima su učestvovali motorizovani dvotočkaši, u periodu od 2015-2017. godineGrafikon 10 – Učešće mopeda/motocikala u ukupnom broju saobraćajnih nezgoda sa nastradalim licima,
u kojima su učestvovali motorizovani dvotočkaši, u periodu od 2015-2017. godine

Kako ginu i/ili bivaju povređeni u SN sa motorizovanim dvotočkašima?

Prema grupama tipova saobraćajnih nezgoda, posmatrajući 2016. i 2017. godinu, mopedisti najviše smrtno stradaju u saobraćajnim nezgodama sa najmanje dva vozila – skretanje ili prelazak (tip najmanje dva vozila koja se kreću istim putem u istom smeru uz skretanje i skretanje ulevo ispred drugog vozila) i u saobraćajnim nezgodama sa jednim vozilom (tip nezgoda u kojima se moped prevrnuo) (Grafikon 11).

Grafikon 11 – Grupe tipova saobraćajnih nezgoda u kojima je bilo POG i POV lica mopedista, za period 2016-2017. godinaGrafikon 11 – Grupe tipova saobraćajnih nezgoda u kojima je bilo POG i POV lica mopedista,
za period 2016-2017. godina

Motociklisti prema grupama tipova saobraćajnih nezgoda, posmatrajući 2016. i 2017. godinu, najviše smrtno stradaju u saobraćajnim nezgodama sa jednim vozilom (tip nezgoda sa jednim vozilom – silazak sa kolovoza u krivini) i u saobraćajnim nezgodama sa najmanje dva vozila – skretanje ili prelazak (tip najmanje dva vozila koja se kreću istim putem u suprotnim smerovima uz skretanje ulevo ispred drugog vozila) (Grafikon 12).

Grafikon 12 – Grupe tipova saobraćajnih nezgoda u kojima je bilo POG i POV motociklista, za period 2016-2017. godinaGrafikon 12 – Grupe tipova saobraćajnih nezgoda u kojima je bilo POG i POV motociklista,
za period 2016-2017. godina

Posmatrajući 2016. i 2017. godinu, prema uticajnim faktorima koji uzrokuju saobraćajne nezgode, mopedisti najčešće stradaju zbog propusta vozača koji se odnosi na nepravilno sagledavanje saobraćajne situacije, a motociklisti zbog neprilagođene brzine uslovima saobraćaja i stanju puta.

Ko učestvuje u saobraćajnim nezgodama sa motorizovanim dvotočkašima?

Najviše mopedista strada u saobraćajnim nezgodama u kojima je učestvovao putnički automobil (47% saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima i 52% saobraćajnih nezgoda sa povređenim licima). Skoro svaki četvrti (23%) mopedista smrtno strada samostalno, tj. bez učešća drugih vozila kada samostalno izazove saobraćajnu nezgodu. Takođe, skoro svaki treći mopedista (31%) se povredi u saobraćajnim nezgodama kao jedini učesnik saobraćajne nezgode. Drugim rečima mopedisti najviše učestvuju u SN sa poginulim licima sa putničkim automobilima i samostalno, i to ukupno smrtno 70%, a sa povredama 83%.

Grafikon 13 – Ko je drugi učesnik u saobraćajnim nezgodama sa mopedom sa poginulim licima?Grafikon 13 – Ko je drugi učesnik u saobraćajnim nezgodama sa mopedom sa poginulim licima?

Grafikon 14 – Ko je drugi učesnik u saobraćajnim nezgodama sa mopedom sa povređenim licima?Grafikon 14 – Ko je drugi učesnik u saobraćajnim nezgodama sa mopedom sa povređenim licima?

U SN sa poginulim licima motociklisti najviše učestvuju saobraćajnim nezgodama samostalno (32%) i sa putničkim automobilima (41%). Takođe, skoro svaki četvrti motociklista (23%) se povredi u saobraćajnim nezgodama kao jedini učesnik saobraćajne nezgode, a 59% u saobraćajnim nezgodama sa povređenim licima učestvuje sa putničkim automobilom.

Grafikon 15 – Ko je drugi učesnik u saobraćajnim nezgodama sa motociklom sa poginulim licima?Grafikon 15 – Ko je drugi učesnik u saobraćajnim nezgodama sa motociklom sa poginulim licima?

Grafikon 16 – Ko je drugi učesnik u saobraćajnim nezgodama sa motociklom sa povređenim licima?Grafikon 16 – Ko je drugi učesnik u saobraćajnim nezgodama sa motociklom sa povređenim licima?

Struktura nastradalih motorizovanih dvotočkaša, u odnosu na starost, pol i svojstvo učešća u saobraćaju.

Na osnovu analize starosne raspodele 57% poginulih mopedista je starije od 45 godina. Sa druge strane, nijedno dete (0-14 godina) nije smrtno stradalo kao vozač ili putnik na mopedu u posmatranom periodu. (Grafikon 17).

Grafikon 17 – Raspodela poginulih mopedista, za period od 2015. do 2017. godine, prema starosnoj strukturiGrafikon 17 – Raspodela poginulih mopedista, za
period od 2015. do 2017. godine, prema starosnoj
strukturi
Grafikon 18 – Raspodela povređenih mopedista, za period od 2015. do 2017. godine, prema starosnoj strukturiGrafikon 18 – Raspodela povređenih mopedista, za
period od 2015. do 2017. godine, prema starosnoj
strukturi

Na osnovu analize starosti poginulih motociklista svaki drugi (49%) poginuli motociklista pripada starosnoj kategoriji između 20 i 34 godine starosti (Grafikon 19). Od ukupnog broja povređenih motociklista, skoro svaki drugi (47%) pripada starosnoj kategoriji između 20 i 34 godine starosti (Grafikon 20).

Grafikon 19 – Raspodela poginulih motociklista, za period od 2015. do 2017. godine, prema starosnoj strukturiGrafikon 19 – Raspodela poginulih motociklista, za
period od 2015. do 2017. godine, prema starosnoj strukturi
Grafikon 20 – Raspodela povređenih motociklista, za period od 2015. do 2017. godine, prema starosnoj strukturiGrafikon 20 – Raspodela povređenih motociklista,
za period od 2015. do 2017. godine, prema starosnoj strukturi

U posmatranom periodu ni jedna žena nije smrtno stradala kao putnik ili vozač mopeda. Svi poginuli mopedisti su bili muškog pola (Grafikon 21). Mopedisti muškarci (87%) višestruko više bivaju povređeni od žena (13%) (Grafikon 22). Čak 96% poginulih motociklista bilo je muškog pola (Grafikon 23). Razlika je velika i kod povređenih, muškarci 91% povređenih, a žene 9% od ukupnog broja povređenih motociklista (Grafikon 24). U posmatranom periodu ni jedna žena nije smrtno stradala kao vozač mopeda ili motocikla. Kod polne raspodele poginulih putnika na motociklima uočava se približno ista zastupljenost motociklista muškog pola (55%) i ženskog pola (45%).

Grafikon 21 – Raspodela poginulih mopedista, za period od 2015. do 2017. godine, prema poluGrafikon 21 – Raspodela poginulih mopedista, za period od 2015. do 2017. godine, prema polu

Grafikon 22 – Raspodela povređenih mopedista, za period od 2015. do 2017. godine, prema poluGrafikon 22 – Raspodela povređenih mopedista, za period od 2015. do 2017. godine, prema polu

Grafikon 23 – Raspodela poginulih motociklista, za period od 2015. do 2017. godine, prema poluGrafikon 23 – Raspodela poginulih motociklista, za period od 2015. do 2017. godine, prema polu

Grafikon 24 – Raspodela povređenih motociklista, za period od 2015. do 2017. godine, prema poluGrafikon 24 – Raspodela povređenih motociklista, za period od 2015. do 2017. godine, prema polu

Od ukupnog broja poginulih mopedista 97% je poginulo u svojstvu vozača, a 3% (jedno lice) je poginulo u svojstvu putnika na mopedu (Grafikon 25). U svojstvu vozača poginulo je 91% motociklista, a 9% u svojstvu putnika na motociklu (Grafikon 27).

Grafikon 25 – Raspodela poginulih mopedista, za period od 2015. do 2017. godine, u odnosu na svojstvo učešća u saobraćajuGrafikon 25 – Raspodela poginulih mopedista, za
period od 2015. do 2017. godine, u odnosu na svojstvo učešća u saobraćaju

Grafikon 26 – Raspodela povređenih mopedista, za period od 2015. do 2017. godine, u odnosu na svojstvo učešća u saobraćajuGrafikon 26 – Raspodela povređenih mopedista, za
period od 2015. do 2017. godine, u odnosu na svojstvo učešća u saobraćaju

Grafikon 27 – Raspodela poginulih motociklista, za period od 2015. do 2017. godine, u odnosu na svojstvo učešća u saobraćajuGrafikon 27 – Raspodela poginulih motociklista,
za period od 2015. do 2017. godine, u odnosu na svojstvo učešća u saobraćaju

Grafikon 28 – Raspodela povređenih motociklista, za period od 2015. do 2017. godine, u odnosu na svojstvo učešća u saobraćajuGrafikon 28 – Raspodela povređenih motociklista,
za period od 2015. do 2017. godine, u odnosu na svojstvo učešća u saobraćaju

Gde se događaju saobraćajne nezgode sa motorizovanim dvotočkašima?

Posmatrano za period od 2015. do 2017. godine, saobraćajne nezgode sa poginulim licima, u kojim su učestvovali mopedisti, u 75% slučajeva se događaju u naselju. Od ukupnog broja saobraćajnih nezgoda sa povređenim licima, u kojim su učestvovali mopedisti, čak 93% se takođe dogodilo u naselju (Grafikon 29). Broj saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima, u kojim su učestvovali mopedisti, je isti na državnim putevima i na opštinskim putevima i ulicama. Saobraćajne nezgode sa povređenim licima, u kojim su učestvovali mopedisti, su znatno zastupljenije na opštinskim putevima i ulicama (80%) nego na državnim putevima (20%) (Grafikon 30).

Grafikon 29 - Odnos SN sa poginulim i povređenim licima u kojim su učestvovali mopedisti u naselju i van naselja, za period 2015-2017. godinaGrafikon 29 – Odnos SN sa poginulim i povređenim
licima u kojim su učestvovali mopedisti u naselju i van naselja, za period 2015-2017. godina

Grafikon 30 - Odnos SN sa poginulim i povređenim licima u kojim su učestvovali mopedisti u zavisnosti od kategorije puta, za period 2015-2017. godinaGrafikon 30 – Odnos SN sa poginulim i povređenim licima u kojim su učestvovali mopedisti u
zavisnosti od kategorije puta, za period 2015-2017. godina

Posmatrano za period od 2015. do 2017. godine, saobraćajne nezgode sa poginulim licima, u kojim su učestvovali motociklisti, u 65% slučajeva se događaju u naselju. Od ukupnog broja saobraćajnih nezgoda sa povređenim licima, u kojim su učestvovali motociklisti, u 88% slučajeva se događaju u naselju (Grafikon 31). U odnosu na kategoriju puta, saobraćajne nezgode sa poginulim licima, u kojim su učestvovali motociklisti, više se događaju na državnim putevima (54%) nego na opštinskim putevima i ulicama (46%). Saobraćajne nezgoda sa povređenim licima, u kojim su učestvovali motociklisti, su duplo više zastupljenije na opštinskim putevima i ulicama (66%) (Grafikon 32).

Grafikon 31 - Odnos SN sa poginulim i povređenim licima u kojim su učestvovali motociklisti u naselju i van naselja, za period 2015-2017. godinaGrafikon 31 – Odnos SN sa poginulim i povređenim licima u kojim su učestvovali motociklisti u
naselju i van naselja, za period 2015-2017. godina

Grafikon 32 - SN sa poginulim i povređenim licima u kojim su učestvovali motociklisti u zavisnosti od kategorije puta, za period 2015-2017. godinaGrafikon 32 – SN sa poginulim i povređenim licima u kojim su učestvovali motociklisti u zavisnosti
od kategorije puta, za period 2015-2017. godina

Kada se događaju saobraćajne nezgode sa motorizovanim dvotočkašima?

Najveći broj saobraćajnih nezgoda sa poginulim i povređenim licima, u kojima su učestvovali motorizovani dvotočkaši se događa u julu i avgustu mesecu. Više od trećine motorizovanih dvotočkaša smrtno strada u julu i avgustu mesecu (Grafikon 33 i Grafikon 34). Događanje saobraćajnih nezgoda u kojima učestvuju motorizovani dvotočkaši je naročito zavisno od doba godine, u odnosu na sva druga vozila, zbog izloženosti u saobraćaju koja je najmanja tokom zimskog perioda, a najveća u toku leta.

Grafikon 33 - Raspodela poginulih i povređenih mopedista po mesecima, period 2015-2017. godinaGrafikon 33 – Raspodela poginulih i povređenih
mopedista po mesecima, period 2015-2017. godina

Grafikon 34 - Raspodela poginulih i povređenih motociklista po mesecima, period 2015-2017. godinaGrafikon 34 – Raspodela poginulih i povređenih
motociklista po mesecima, period 2015-2017. godina

Dnevna raspodela

Najmanji broj SN sa poginulim licima, u kojima učestvuju mopedi desio se ponedeljkom, a najviše je ginulo utorkom (Grafikon 35). Najveći broj SN sa nastradalim licima, u kojima učestvuju motociklisti dogodio se vikendom, kada u najvećoj meri i učestvuju u saobraćaju (Grafikon 36).

Grafik 35 - Raspodela poginulih i povređenih mopedista po danima, period 2015-2017. godinaGrafik 35 – Raspodela poginulih i povređenih mopedista po danima, period 2015-2017. godina

Grafik 36 - Raspodela poginulih i povređenih motociklista po danima, period 2015-2017. godinaGrafik 36 – Raspodela poginulih i povređenih motociklista po danima, period 2015-2017. godina

Najveći broj saobraćajnih nezgoda sa smrtno stradalim mopedistima se dogodio u vreme smanjene vidljivosti, tj. u 19-om i 20- om času. Najviše bivaju povređeni od 14-og do 16-og časa (Grafikon 37).

Grafik 37 - Raspodela poginulih i povređenih mopedista po časovima u toku dana, period 2015-2017. godinaGrafikon 37 – Raspodela poginulih i povređenih mopedista po časovima u toku dana, period 2015-2017. godina

Većina motociklista strada u popodnevnim časovima do sumraka, odnosno od 13-og do 17-og časa. Najviše smrtno stradaju u 15-om času dana (Grafikon 38).

Grafik 38 - Raspodela poginulih i povređenih motociklista po časovima u toku dana, period 2015-2017. Grafik 38 – Raspodela poginulih i povređenih motociklista po časovima u toku dana, period 2015-2017.

Predlog mera za unapređenje bezbednosti vozača i putnika motorizovanih dvotočkaša

Bezbednost mopedista i motociklista u saobraćaju zavisi od velikog broja faktora, koje, prilikom planiranja mera koje se odnose na unapređenje bezbednosti mopedista i motociklista u saobraćaju, treba imati u vidu. Konstrukcija dvotočkaša zahteva održavanje ravnoteže prilikom vožnje, što može biti posebno složeno prilikom forsiranog kočenja ili na neodgovarajućoj (klizavoj) podlozi. Mopedisti i motociklisti pripadaju ranjivoj kategoriji učesnika u saobraćaju, što nema veliki uticaj na sam nastanak saobraćajnih nezgoda, ali ima uticaj na težinu posledica – ukoliko do saobraćajnih nezgoda dođe.

S obzirom na sezonsku vožnju motocikala i mopeda, pojavljuje se i nedostatak iskustva vozača dvotočkaša kao jedan od uticajnih faktora bezbednog učešća u saobraćaju. Veoma zastupljene svrhe putovanja dvotočkaša su zabava i razonoda. Sa druge strane, vlasnici motocikala često poseduju i voze snažne sportske modele motocikala, što često podrazumeva i prekoračenje brzine, česta i nagla ubrzavanja i usporavanja, visok stepen prihvatanja rizika i nekorektnu procenu rizika od strane vozača motorizovanih dvotočkaša.

Kada je u pitanju unapređenje bezbednosti vozača i putnika motorizovanih dvotočkaša, mogu se izdvojiti dve najvažnije grupe mera: mere usmerene ka unapređenju znanja i stavova vozača i putnika motorizovanih dvotočkaša o bezbednom učestvovanju u saobraćaju (preventivno-promotivne aktivnosti) i mere usmerene ka unapređenju putne infrastrukture. Mere za unapređenje znanja i stavova vozača i putnika motorizovanih dvotočkaša o bezbednom učestvovanju u saobraćaju (preventivno-promotivne aktivnosti), usmeriti ka:

Edukaciji vozača i putnika motorizovanih dvotočkaša o pravilnom učestvovanju u saobraćaju;  edukaciji o problemu stradanja vozača i putnika motorizovanih dvotočkaša u toku godine,

  • sedmice ili doba dana; promovisanje upotrebe zaštitne opreme, sa posebnim akcentom na kacige (Nošenje zaštitne opreme utiče na pasivnu bezbednost motociklista, odnosno na umanjenje posledica u slučaju nastanka saobraćajnih nezgoda. Nošenje zaštitne opreme može umanjiti rizik od lakih telesnih povreda za 33-50%. Dugoročne mere koje se odnose na mopede i motocikle odnose se na razvoj i unapređenje sistema pasivne bezbednosti mopedista i motociklista – vazdušnih jastuka i zaštite ekstremiteta vozača i putnika.);
  • edukaciji i informisanosti vozača i putnika motorizovanih dvotočkaša o značaju i načinu na koji se može poboljšati njihova uočljivost u saobraćaju u vreme smanjene vidljivosti i noću (upotrebom dnevnih svetala, postavljanjemraznih reflektujućih elemenata na bočnim, prednjem i zadnjem delu vozila, nošenjem svetle odeće, naročito odeće i opreme sa retroreflektujućim elementima ili retroreflektujući prsluci, kao i nošenjem kaciga upadljivih fluorescentnih boja, izborom upadljivih boja prilikom kupovine motorizovanih dvotočkaša, iako je crna boja motorizovanih dvotočkaša i opreme atraktivna za većinu vozača);
  • Edukaciji o problematičnim situacijama na koje mogu naići vozači i putnici motorizovanih dvotočkaša u saobraćaju i kako da se u takvim situacijama ponašaju;
  • Edukaciji vazača motorizovanih dvotočkaša o bitnim karakteristikama prilikom izbora istih (Bučnije dvotočkaše pešaci čuju i pri malim brzinama. Napredni kočioni sistemi imaju uticaj na poboljšanje bezbednosti motocikala. Prema stranim istraživanjima (Teoh, 2010) motocikli opremljeni ABS sistemom učestvovali su u 37% manje saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima u odnosu na one koji nisu bili opremljeni ABS sistemom.);
  • Edukaciji vazača motorizovanih dvotočkaša o defanzivnoj vožnji (Način upravljanja mopedom ili motociklom je značajan faktor koji utiče na bezbednost dvotočkaša. Vozači dvotočkaša moraju biti svesni da ih vozači ostalih motornih vozila često neće uočiti – zbog toga je važno da se u što većoj meri upoznaju sa pravilima defanzivne vožnje.>>Više defanzivnoj vožnji OVDE
  • Unapređenje infrastrukture U pogledu putne infrastrukture veoma je važno održavanje puteva, kako bi bilo obezbeđeno adekvatno prianjanje točkova motorizovanih dvotočkaša na podlogu. Ne smeju se zanemariti motorizovani dvotočkaši prilikom izbora vrste horizontalne signalizacije (naročito pešačkog prelaza čija površina prekriva 50% širine puta), horizontalne signalizacije za slepa i slabovida lica (taktilne trake na pešačkim prelazima), opreme za označavanje saobraćajnih površina (markeri, montažni ivičnjaci) i sl.